Blic: Milo Đukanović i Stanko Subotić Cane i u švajcarskoj optužnici

Imena Mila Đukanovića i Stanka Subotića Caneta kao glavnih organizatora šverca cigareta iz Crne Gore u Italiju, a zatim u zemlje zapadne Evrope ne spominju se samo u optužnici Specijalnog tužilaštva u Bariju. Đukanović i Subotić, ali i ostali umešani u najprofitabilniji biznis devedesetih godina spominju se i u optužnici koja je u septembru prošle godine podignuta u Švajcarskoj, a u koju je „Blic” ekskluzivno imao uvid.

Optužnica švajcarskog tužilaštva zbog kriminalnog udruživanja i pranja novca u Švajcarskoj je podignuta protiv Franka dela Torea i Paola Savina, pripadnika italijanske mafije koji su devedesetih godina od crnogorskih vlasti dobili ekskluzivnu licencu za tranzit cigareta. Na optužnici su još osmorica italijanskih, španskih, francuskih i švajcarskih državljana, koji su u švercu cigareta učestvovali zahvaljujući dozvolama dobijenim od Dela Torea i Savina.

Opisujući dela za koja se terete, desetorica optuženih na čelu sa Dela Toreom, tužilaštvo u švajcarskom gradu Bernu navodi njihove veze i poslove sa Đukanovićem, Subotićem i ostalim osobama koje su učestvovale u švercu cigareta. U optužnici se navode i milionske sume novca koje je Dela Tore na ime taksa za tranzit uplaćivao firmi „Zetatrans” i državnoj kompaniji „Montenegro Tobako Transit” (MTT) preko koje je obavljan šverc ka Italiji, zatim firmama koje se povezuju sa Subotićem, ali i na račune Mila Đukanovića, njegove porodice, ministara i saradnika.

Franko dela Tore, prema navodima optužnice, na račun crnogorske firme „Zetatrans”, koja je bila zadužena za prevoz cigareta, od 1997. do 2000 godine prebacio je 120 miliona dolara samo na ime taksa za tranzit. Na račun ove transportne firme 76 miliona dolara uplaćeno je u banci UBS u švajcarskom gradu Luganu. Od 1999. do 2000. u „LHB Internacionale Handelsbank” u Frankfurtu na račun „Zetatransa” uplaćeno je preko milion dolara, dok je 300.000 dolara uplaćeno preko „Montenegrobanke” iz Podgorice.

Takse na tranzit cigareta povećane su 1999. zbog ratnih dejstava, što je uslovilo i povećanje uplata na račun „Zetatransa”, koje su te godine išle na račune stranih kompanija. Prema optužnici švajcarskih vlasti, takse su uplaćivane na račune firmi: „Pegalimi” iz Nikozije, kojoj je uplaćeno 11 miliona dolara, GML/WEBO - 6,4 miliona dolara, „Ikos finance” - 4,9 miliona dolara, „Maluk” - 4,3 miliona dolara i „Codex” - 1,5 miliona dolara. U optužnici se navodi da se firme „Codex” i „Maluk” povezuju sa Stankom Subotićem i pretpostavlja se da su uplatama na račune njegovih firmi plaćeni troškovi aviona koje je on unapred finansirao za potrebe vlade Crne Gore.

Tužilaštvo u Bernu navodi i uplate Dela Torea i Savina prema državnoj firmi MTT, preko koje je obavljan posao šverca cigareta, a kojom su, prema odluci Đukanovića, upravljali Branko Vujošević i Veselin Barović.

- Od 1997. do 2000. Franko dela Tore uplatio je 31 milion dolara, najviše u korist Branka Vujoševića i Veselina Barovića, a preko njih i u korist „trećih lica” - navodi se u optužnici tužilaštva u Bernu.

Fakture za Vujoševića išle su na račun njegove firme „Branex” i „Walsend”, kao i na račune članova Vujoševićeve porodice. Fakture za Barovića išle su na račune njegovih firmi i firmi koje je držao sa Vujoševićem, kao što je „Pelican blue”, a uplate su dobijali i članovi Barovićeve rodbine.

Velike uplate, kako se dalje navodi u optužnici, išle su i na račune članova tadašnje crnogorske vlade i članova njihovih porodica - Mila Đukanovića, Gorana Rakočevića, Milana Perovića i Dušanke Jeknić.

Đukanović je tako, prema navodima optužnice, kao premijer od kraja 1992. omogućavao šverc cigareta sa teritorije Crne Gore do obala Pulje u Italiji, koji su obavljali članovi mafijaških organizacija „Kamora” i „Santa Korona Unita”. Sa ministrima i najbližim saradnicima, Đukanović je, kako se navodi, „stvorio genijalni sistem naplate taksa na švercovane cigarete”.

Za uzvrat, italijanske kriminalne organizacije dobile su celu infrastrukturu luka Zelenika i Bar, kao i zaštitu policijskih i carinskih službi Crne Gore. U organizaciji sistema zaštite učestvovali su direktori državnih firmi, među kojima i Žarko Marković, direktor „Zetatransa”.

Gliseri koji su cirkulisali između crnogorske obale i obale Pulje, osim cigareta, prevozili su i oružje, drogu, ali i italijanske državljane koji su u Crnoj Gori nalazili utočište od hapšenja u Italiji.

Gorivo za glisere dostavljala je državna kompanija „Jugopetrol”, a delimično i firma „Admiral” Ace Đukanovića, premijerovog brata. Aco je firmom upravljao sa Enrikom Rispolijem, članom italijanske mafijaške organizacije „Kamora”, poznatim kao DŽek Palans i Čika Enriko. U Crnoj Gori se, pod zaštitom Mila Đukanovića, skrivao i Frančesko Prudentino, poznat kao Luiđi Pato i Debeli Kip, a koji je za uzvrat ulagao u crnogorske infrastrukturne projekte i pozajmljivao novac uticajnim ljudima u Crnoj Gori.

Branislav - Brano Mićunović u optužnici Švajcarske opisan je kao „siva eminencija svih ilegalnih aktivnosti u Crnoj Gori”.

„Od 1996. Mićunović je kontrolisao priliv novca koji je uplaćivao Franko dela Tore na ime takse na tranzit cigareta za MTT. On se bavio i istovarom i skladištenjem robe u Crnoj Gori, a davao je i dozvole za njenu konačnu isporuku italijanskim kriminalcima”, navodi se u optužnici.

(Blic)